Kod nas u kući se znalo, na plažu se ide u 16:30. Vraća se u 20:00, a usput se staje i kupuje lubenica (polovinka, i to hladna, jer je Bog marketinga prodavao lubenice VEĆ OHLAĐENE, odmah na izlazu iz plaže - nadam se da je lik zaradio u međuvremenu za kuću na Maldivima i da sad živi tamo).

Kući smo oko 20:30, pali se bojler i onda je obavezno posvađati se ko će da se kupa prvi, jer ako sedneš posle te mrzi da ustaneš, a bojler se logično ne pali pre dolaska jer mnogo troši struju (nemojte mi onu priču kad radi celog dana manje troši jer dogreva, svi znamo da se ljudi dele na one koji pišu levom ili desnom rukom i na one koji veruju ili ne u tu teoriju). Ako mi je sestra tu onda se uvek ona kupa prva i uvek daje neki glupi razlog koji suštinski uopšte nije povezan s kupanjem, ali iz nekog razloga upali, tipa „Pa ja moram prva da se kupam, sutra idem na koncert“ (???).

Kad se svi napokon okupaju (a to traje), onda se seče lubenica i kreće zbor. „Juče bila bolja“, „Pokvario se od prošle godine“, „Kol‘ko li on zarađuje“, „A jel znate da je u stvari lubenica prepuna šećera????“, „Jel ono lubenica beše povrće ili?“, „Jao sad će jurimo u WC celu noć“.

E kad se to završi se ide na spavanje, i tako do sledeće lubenice.

✈️ Uz svaku svećicu dobijate putnu kartu, na kojoj možete popuniti sve detalje vezane za trenutak gašenja svećice i sačuvati uspomenu zauvek!

Mirisi svećica su randomizirani, a pašće vam se neki od narednih:

• pistać krem 
• ⁠svež kroasan  
• ⁠vruć hlebac
• ⁠slana karamela
• ⁠polovne knjige
• ⁠rebus